Serija počiva na klasičnoj ideji iz „Hamleta“, gde se kolebljivi princ (u ovom slučaju zamenik predsedni ka moto kluba) bori sa tim da izabere pravi put. Najveća dilema sa kojom se nosi je da li je pravi put za „Sinove anarhije“ onaj za koji se zalagao njegov pokoj ni otac, koji je obojen poetskim sanjarenjima, ili onaj kojim trenutno idu, put njegovog očuha (trenutnog predsednika kluba) koji ima okoreli gangsterski pristup. Upoznajete se sa svim delovima jednog kluba bajkera, za koje nisam ni bio svestan da ih toliko ima, sagledate sve aspekte, hijerarhiju, poštovanje, ličnosti, i šta su sve oni spremni da urade jedni za druge. Svaki lik u seriji je odlično definisan, dok priča ima dobro osmišljene zaplete i drži vas u neizvesnosti od epizode do epizode. Glumačka ekipa je, iako slabije poznata, odlično sastavljena. Glavnog lika tumači pomalo potcenjen glumac Čarli Hanam, poznat nam iz filma „Green Street Hooligans“. Tu je i večiti „sporedni glumac“ Ron Perlman u ulozi očuha, i fenomenalna Kejti Sagal, koja je pravo iznenađenje jer je uspela da zbaci sa sebe odavno nam poznat lik žene Ala Bandija i pokupi sve pohvale kritičara. Iako je serija već u poodmaklom stadijumu s obzirom na to da je peta sezona završena pre mesec dana, imate vremenena da se priključite ovom fenomenal nom putovanju, nećete se pokajati.

Recenzija preuzeta iz lista "Žurnalist".

Tražim ljude koji dobro poznaju rad u Photoshopu i imaju osećaj za enterijer i perspektivu.

Naime, radi se o fotomontaži nameštaja u enterijer. Veštom poznavaocu Photoshopa ne treba više od 2 sata da složi lepu kompoziciju. Zarada je 10eur po slici. Posao nije redovan i ne zahteva svakodnevni rad, tako da je idealan za studente, ali i za zaposlene.

Zadatak u kratkim crtama:

• iz originalne fotografije odstraniti pozadinu
• naći ili nacrtati sobu gde će se garnitura lepo uklopiti
• ubaciti još neki nameštaj
• obraditi boje
• obraditi osvetljenje
• dodati refleksije
• dodati senke

Zainteresovani neka se jave na [email protected] subject: "Konkurs - enterijer" da bi dobili probne fotografije. U nastavku pogledajte kako bi to trebalo da izgleda.

Preuzeto sa www.couponaudit.com

Kao seosko dete, nisam imao puno izbora što se tiče muzike. Mogao sam da slušam pevaljke na Pinku i Palmi, eventualno nešto normalnije kad bih uhvatio na Trećem kanalu. Drugi izvor muzike mi je bio otac. Tu sam mogao da iskopam pokoju kasetu Bijelog dugmeta, Valentina, Osvajača i Balaševića. To je bilo OK do četvrtog razreda osnovne škole. U to doba je bila jaka Punk scena u selu. Dosta ljudi je to slušalo, a bilo je čak i nekoliko bendova. Nekako se nisam uklapao u tu priču... Od drugova sam dobio kasetu Zabranjenog pušenja. Bio sam fasciniran... Kako on sme da psuje u pesmama!? To nije bilo ništa u odnosu na ono što ću tek pronaći. 

Jednog dana, dok sam šaltao kanale, naleteo sam na lika koji je bio zanimljivo obučen. Nosio je široku crvenu trenerku, i belu atlet majicu. Imao je rukavice, znojnice, kajle... Prvi put sam tako nešto video... U muziku sam se odmah zaljubio, a nisam ga ni reč razumeo. Ceo dan u školi sam pevušio tu melodiju drugarima, nadajući se da će neko je prepoznati i reći mi ko je on, kako se zove pesma, album... Bilo kakav info mi je trebao. Konačno sam dobio od drugarice na Tehničkom. Bio je to Eminem, koji mi je i dan danas jedan od naj.

Tada još nisu postojali torenti, rapid share itd. Imao sam 56k Dial-up modem i to je to. Internet nije bio to što je danas. Da postoji i domaća scena saznao sam iz teenage magazina Bravo. Tada su već uveliko radili Sunshine, Gru, Beogradski sindikat, Ding Dong, Woodoo Popeye, Bad Copy... Jedne subote odem na pijacu. Odem do pirata i preturam mu po diskovima na tezgi. Džej, Sneki, Rođa, Cune, Brena, Haris, Ceca, Miroslav Ilić, Oneya Bassivity mixtape. Nisam imao pojma ko je Vanja Ulepić i šta je Bassivity. Na omotu bio je on za mixetom i sa trakom na glavi. Uhvatim se za taj CD, a prodavac dobacuje: "To ti je neki tehno!" Reko: "Važi". Odmah sam prepoznao par imena i uzeo original disk po ceni pirata.

Počeo sam da se oblačim kao moji novi idoli. To je užasno smetalo mlađim pankerima i mojim roditeljima. Aj kontam roditelje, ali što se ovi bune. Kao klinci smo se družili, sličnih godišta smo... Reč im nisam rek'o. Problem je bio što sam drugačiji, a i sam sam, pa su znali da ih neću napasti. U mom društvu nikad se nije slušala moja muzika... Ustvari, to i nije bilo moje društvo. Samo smo pili zajedno. Još par likova po školi su počeli da furaju široke farke na pola dupeta, šarene dukseve, znojnice, skejterke... Polako smo se skontali i počeli da se družimo. Zvali smo se "Hopattack". Tada je Ruski Krstur čuo prvu Hip Hop žurku u istoriji. Bio je samo jedan stariji lik koji je bio u tom fazonu. Kasnije smo menjali diskove, kupovali dresove od njega... 

Još uvek je bio problem nabaviti domaći rep. Lokalni pirati nisu imali pojma šta je to, original diskovi su bili skupi... Tu i tamo neko je nabavio nešto novo, ali najveći izvor muzike bili su Crnogorski pirati. Kad god je neko otišo na more donosio bi 10-15 diskova kako stranog, tako i domaćeg repa.

I tako smo doveli Hip Hop u selo... Danas ima gomila klinaca koji u diskoteci dižu ruke na BS, koji repuju stihove iz Karleušine pesme "Krimi rad", koji furaju taj Juice dizel fazon... Oni ne znaju ni jednu drugu pesmu Sindikata osim Balade disidenta (ili kako je oni zovu "Moj Beograde"), oni nemaju osećaj šta je dobro, a šta ne, oni ne znaju za Hiphopium I, gde je Juice imao dredove... Čini mi se da je moja generacija nešto postigla, ali plašim se, jer na mladima svet ostaje.

Dejan Miškov je izbacio još dva tutorijala za obradu fotografija. Pogledajte, komentarišite i pretplatite se na njegov kanal.

Prvo da vam poželim srećnu Novu Godinu. Želim vam puno uspeha na poslovnom planu u 2013-oj godini.

Što se mene tiče nisam se baš trudio proteklih 360 i kusur dana... Nadam se da će ova godina biti bolja. Na strani Portfolio možete pogledati moje radove iz 2012. godine. Pozdrav!