Pošto nisam bio kadar da napišem izveštaj sa nejvećeg sajma grafike - DRUPA 2012, Nemačka, i Inzenjerskog takmičenja grafičara - ING 2012, Hrvatska, da vam barem predstavim današnji obilazak Tetra Pak postrojenja u Gornjem Milanovcu, Srbija.

Kad smo stigli u fabriku, spoljašnjost me uopšte nije oduševila. Kao i svaki veći pogon. Ogroman limeni hangar, sa zastarelim natpisom "Tetra Pak". Unutar je sasvim druga priča. Sve je skockano, čisto, novo... Ništa nalik štamparijama što sam viđao po Srbiji.

Prvo nam je jedan od domaćina u kratkim crtama predstavio razvoj firme, njihov asortiman i neke podatke koje ne bih da iznosim javno, a zatim su nas proveli kroz kompletnu proizvodnju. 

Krenuli smo od pripreme gde dizajne proizvoda pripremaju za šatmpu. Od softvera koriste Adobe Photoshop i Illustrator sa određenim PlugIn-ovima. Probni otisci se izrađuju na Epsonovim digitalnim mašinama za štampu. Repro studio mi nije bio nešto fascinantan. Nekoliko mašina za izradu flexo štamparskih formi i to je to.

Štampa i završna grafička obrada (dorada) su dosta zanimljivi. Prvi put da sam video tako veliko postrojenje flexo štampe. Proizvodi se štampaju u 7 boja, gde je brzina trake do 600 m/min. Otisak se kontroliše pomoću senzora, kamera i stroboskopa koji je sinhronizovan sa brzinom trake i tako odaje efekat da traka miruje. Dorada i pakovanje su automatizovani. Radnici, a i mi, moraju da nose odela i zaštitne kape, jer se u ambalažu pakuju prehrambeni proizvodi. Sve je savršeno čisto, kao u apoteci. Ne znam da li se i jedna štamparija kod nas može pohvaliti takvom higijenom. 

Što se tiče organizacije rada, stvarno su na visokom nivou. Imaju timove koji godinama ispituju gubitke i pronalaze rešenja. Primarni ciljevi su:
        1. što više skratiti vreme podešavanja mašine kada se menja posao
        2. različitim preventivnim merama izbegnuti zastoj mašine
        3. podići efikasnost postrojenja na najviši nivo.

Bukvalno se meri sve... Od vremena koji radnici provedu na puzi, preko vremena kada se desi neki kvar, do broja koraka koji radnici prave tokom izvršavanja radnih zadataka. Cilj je što više skratiti to vreme i time produžiti vreme u kom mašina radi punim kapacitetom. Na prvi pogled mi je to izgledalo čak malo i preterano. Verovatno zato što se kod nas sve radi odprilike. Ali kad su rekli da u prošloj godini njihova proizvodnja je bila u zastoju samo 3,5% od ukupnog vremena zbog kvara ili nekih nepredviđenih okolnosti (tu nije uračunato vreme kada mašine ne rade zbog promene posla), shvatio sam da se njima isplati svo to istraživanje. Trenutno je fabrika u Gornjem Milanovcu jedna od top 4 Tetra Pak-ove fabrike po kvalitetu od ukupno 43.

Koga zanima načini istraživanja i načini pronalaska rešenja u takvim kompanijama neka prouči WCM - World Class Manufacturing.


Napomena: sve slike su preuzete sa interneta, jer je fotografisanje zabranjeno.

Nažalost, kao dizajneri, mi nemamo taj luksuz da govorim o bojama figurativno. Naš svet je uglavnom RGB, CMYK ili heksadecimalna oznaka , sa redovnim putovanjima u HSB.

To uopšte ne zvuči zabavno. To je jedan ozbiljan posao.  Rad sa bojama je suštinski deo grafičkog dizajna i greške sa bojom mogu da prouzrokuju veliki finansijski gubitak kasnije u štampi.

Dakle, hajde da vidimo gde nastaju greške.


1. Zastareli ili jeftin monitor

Prvo. Ne možete očekivati dobru reprodukciju boja na monitoru koji nije namenjen za profesionalnu upotrebu ili je jednostavno suviše star da bi prikazivao tačne vrednosti boja i osvetljenja.

Većinu monitora možete koristiti za igranje ili poslovne svrhe, ali oni nisu namenjeni za dizajn. Oni poseduju jeftinu elektroniku i jeftine displeje sa samo jednim ciljem – Veliki i jeftin proizvod u lokalnoj prodavnici elektronike. Možete da zamislite koliko oni brinu za boje i životni vek.

Zbog toga morate ignorisati takve monitore i kupiti veliki, skup monitor, čiju cenu se većina boji i pogledati. Videćete boje koje do sad niste mogli da vidite.


2. Ne kalibrisan monitor

Ako vaš monitor koristi podešavanja boja poput "Movies", "Tekst" ili "Gaming", vreme je da se sretnete sa kalibraciom.
Kalibracija je proces podešavanja monitora da pokaže najširi spektar boja i sivih tonova, tako da ćete videti stvari onakvima kakve zaista jesu. U suštini, svoj lični ukus za osvetljenje i kontrast zaboravite, podesite temperaturu osvetljenja na 6500K stepeni Kelvina. Zatim podešavajte postavke ekrana dok se ne podudaraju sa pravilima koje vam softver ispisuje na ekranu. Uvek je bolja hardverska kalibracija od softverske, ali ona zahteva kupovinu specijalnih uređaja, tako da za neko osnovno podešavanje poslužiće i softverska kalibracija.

Većina modernih, high-end monitora su fabrički kalibrisani, tako da ne morate da uradite kalibraciju, ali ništa vas ne košta da proverite da li su podešavanja dobra.

Evo članak koji objašnjava kako da kalibrišete monitor u Windows-u i evo jednog koji prikazuje istu stvar za Mac. Takođe možete da koristite jednostavne online alate za kalibraciju monitora, kao što je ovaj.


3. Podešavanje kolor profila

Nemojte menjati kolor profile u aplikaciji za dizajn, ako ne znate tačno šta želite da postignete.

Ako koristite najnovije verzije aplikacija, njihovi kolor profili su već podešeni da pokriju 99% slučajeva i pružaju vam najbolju moguću reprodukciju boja na niz uređaja. Postoji malo razloga da gubite vreme sa podešavanjima, čak i ukoliko ste veoma iskusni u upravljanju bojama i znate tačno šta želite da uradite.

Jedina odluka koju treba da donesete je da li radite za Web ili štampu, i to podesite prilikom kreiranja novog dokumenta.
Ostavite profile boja kao što su podešeni i bićete zadovoljni rezultatima.


4. Dizajniranje bez "Color proofing"-a

Ako "Color proofing" nije uključen, nikada nećete znati kako će boje izgledati kada se odštampaju (prikazan na desnoj strani).

Monitori imaju mnogo širi opseg boja od štampača. Ybog toga boje uvek izgledaju bolje na ekranu nego u štampi.

Uključivanjem ove upcije tokom rada, moći ćete da vidite kako će proizvod izgledati nakon štampe, tako da ćete izbeći skupe greške i razočarenja. Za Photoshop i Illustrator, Idite na View i uključite “Proof colors”.


5. Ne izrađivanje probnog otiska

Pravi dizajneri nikad ne bi poslali proizvod u štampu, bez predhodno izrađenog probnog otiska.

Ako kreirate rad za štampu, najveća graška koju možete da napravite nije u vezi sa RGB, CMYK, kalibracijom, kolor profilima... Najveća greška je izbegavanje probnog otiska.

Probni otisak je odštampan primerak vašeg dizajna na digitalnoj mašini i prikazuje kako će boje da izgledaju kada se štampa završi. Zašto to raditi? Možete uočiti neke probleme sa bojom pre štampe, koji na monitoru nisu bili vidljivi. Ako ne izrađujete probni otisak, možete dovesti sebe ili kompaniju u velike novčane gubitke, ako pošaljete dizajn sa greškom u štampu.

Takođe, sa probnim otiskom možete otići u štampariju i pokazati im kakve tačno boje želite. Štampar će da izmeri boje na probnom otisku i upoređivaće ih sa odštampanim tabacima. To je mnogo bolje rešenje, nego da on gleda u pasulj na koju ste vi tačno nijansu mislili.


6. Ne korišćenje HSB kolor miksera

HSB kolor mikser je toliko prirastao srcu profesionalnim dizajnerima da su razvijeni specijalni Photoshop plugin'ovi samo za tu upotrebu.

Blic test: Kako braon boju napraviti zasićenijom koristeći RGB ili CMYK klizače? Nemate ideju? Ni ja.

Kada počnete da razmišljate o HSB modelu, odgovor je jednostavan: Povećate saturaciju (zasićenost).

HSB, ili Hue-Saturation-Brightness mešanje boja je izmišljeno kao pomoć dizajnerima i umetnicima za biranje boje na najlakši način.

Ideja je jednostavna:

• Hue klizačem biramo generalni ton boje
• Saturation klizač omogućava promenu zasićenosti boje
• Brightness klizačem menjamo svetlinu

Saveti u ovom članku su neke osnove, ali na kraju krajeva, svaki dizajner ima neke svoje trikove kada se radi o boji.

Ovaj članak pišem isključivo informativno za one koji će nekad angažovati nekog dizajnera da im pripremi neki materijal za štampu. 

Pre dva dana, došla mi stranka. Hoće da im uradim poster velikog formata. Nema problema, pošaljite mi crteže, fotografije, tekst, tj. materijal koji treba da se nalazi na plakatu. Sinoć su mi stigle fotografije u rezoluciji 640x480pix... Ni kvalitet, nije za pohvalu. Oštrina slika mala, ivice objekata zamućene.

Kod pripreme za štampu, najčešće se koristi rezolucija 300dpi, što znači 300 tačaka po inču. Tako da 640x480pix, u štampi bi bilo 2,13"x1,6", ili u našim jedinicama 5,41x4,06cm. To je sličica veličine slike za pasoš, a ne "jumbo" postera. Sada valjda shvatate o čemu pričam. To nama stvara puno nevolja. Do neke mere slika može da se povećava, sa manjim gubicima. Nakon toga slika više nije upotrebljiva. Neki insistiraju da se to poveća bezbroj puta i uradim to, jer kupac je uvek u pravu, ali moj potpis na takav materijal ne stavljam. Sramota me na šta to liči.

Danas i najjeftiniji digitalni foto aparati imaju minimum 6Mpix. Fotografija za štampu ne mora biti urađena profesionalnim DSLR fotoaparatom. Može običan digitalac, sa malo boljom optikom i senzorom (npr. Sony sa Carl Zeiss optikom). Kod štampe logotipa, zaštitnog znaka ili bilo kog vektorskog grafika, na pripremu uvek šaljite u vektorskom formatu.

Ako želite kvalitetan proizvod, postarajte se da pošaljete kvalitetne sirovine. Veliki pozdrav!

Jedan od meni dražih događaja je svakako PDP. Ove godine će se održati peti po redu na Fakultetu tehničkih nauka od 6. do 8. juna. Predavači još nisu objavljeni, ali konkurs za plakat i fotografiju je otvoren. 

"OPEN PDP5 - kongres posvećen OPEN ACCESS-u (otvorenom pristupu) tehnologija, informacija, ideja i umetnosti" (http://www.pdpconvention.com),
tako da je to i tema ovogodišnjeg konkursa. Svim učesnicima na konkursu želim puno sreće i neka najbolji pobedi. 

Vidimo se od 6. do 8. juna u svečanoj sali FTN-a u Novom sadu. 

Više informacija na: http://pdpconvention.com/sr/home ili http://www.facebook.com/openpdp